Da li nam je potreban novi Maršalov plan za oporavak Evrope nakon Covid19?
(izvor: Svetski ekonomski forum)
U središtu krize izazvane korona virusom, Evropska Unija traži rešenje za oporavak ekonomije u godinama nakon pandemije. Čini se da bi dobar model bila “računica” koja je primenjena nakon Drugog svetskog rata.
“U ovoj krizi, nema mesta za polu-mere”, rekla je predsendica Evropske Komisije Ursula von der Leyen. “I to će biti zadatak u godinama koje su pred nama – da izdignemo ekonomiju iz dubina nastale krize. Za to će nam biti potrebne ogromne investicije u formi Maršalovog plana za Evropu. A u srcu toga, treba da se nalazi snažan novi EU budžet”.
U 2020. godini očekuje se smanjenje globalne ekonomije za 2,5%, kao rezultat pandemije, a u Evrozoni čak do 7%.
Poziv za novi Maršalov plan od strane Ursule von der Leyen, koji je usmeren na pomoć onim evropskim ekonomijama koje su najsnažnije pogođene korona virusom, prokomentarisao je španski premijer Pedro Sančez, koji je rekao: “Ako se virus ne zaustavlja na granicama, ne bi trebalo to da čine ni mehanizmi finansiranja”.
Prema Von der Leyen, evropski ekonomski odgovor na Covid-19 je bio najjači u svetu. “Učinili smo da pravila državne pomoći budu mnogo fleksibilnija nego ikada do sada, tako da i mali i krupan biznis mogu da dobiju podršku koja im je potrebna”, rekla je ona. “Razlabavili smo budžetska pravila više nego ikad, kako bi pomoć brzo stizala tamo gde je potrebna”.
Ona, i njeni saradnici, veruju da budžet Evropske Unije može da deluje kao instrument solidarnosti i modernizacije, u cilju pomoći zemljama kojima je pomoć najpotrebnija – kao što su Italija i Španija.
“To je razlog zbog kog novac u našem narednom budžetu mora da se investira na pametan i dosledan način. Mora da pomogne očuvanju onoga što je uspešno i obnavljanju osećanja pripadnosti među zemljama članicama EU”, rekla je Van der Leyen.
Međutim, ova strategija nije prošla bez kritika. Ekonomisti iz evropskih razvijenih zemalja, kao što su Nemačka i Holandija, izrazili su zabrinutost u vezi ove ideje. Michal Hüther iz Nemačkog ekonomskog instituta u Kelnu, izrazio je strahovanje da ova politika može da potkopa nacionalne fiskalne politike, pa čak i da obeshrabri sprovođenje ekonomskih planova u pojedinim zemljama.
