Prema psiholozima, strah i anksioznost, depresija i dosada, ljutnja i iritacija  su česte pojave u uslovima ograničenog kretanja i samoizolacije u kojima se danas nalaze građani Srbije. Šta možemo da učinimo kako bi izbegli ovakve pojave?

Planirajte vreme unapred

Kreirajte dnevnu rutinu i sledite je. Jedna od najupečatljivijih stvari i za decu i za odrasle je rutina i predvidivost. Pomažu nam da održimo osećaj reda i značenja i kontrolišemo situaciju. U svoju rutinu uključite dnevne aktivnosti kao što su rad, učenje, vežbanje, briga o zdravoj ishrani. Učenici bi trebalo da rade školske zadatke prema uputstvima nastavnika, po mogućnosti prema svom uobičajenom školskom rasporedu. Fizička aktivnost nas vrlo efikasno štiti od anksioznosti i poremećaja raspoloženja, posebno za decu kojoj je potrebno više vežbanja od odraslih. Naravno, potrebno je slediti uputstva za kretanje napolju, a ne između ljudi i samo sa članovima porodice sa kojima smo inače u kontaktu. U skladu sa godinama, decu uključujemo u kućne poslove, radimo nešto za šta inače nemamo vremena, igramo se s njima – uključujemo društvene igre i elektronske medije.

Ostanite povezani sa svojim voljenima putem telekomunikacije

Koristite telefonske razgovore, sms poruke, videopozive i društvene mreže da biste ostali u kontaktu sa svojim voljenima. Povežite se sa ljudima koji su u sličnoj situaciji kao i vi. Komunicirajte sa komšijama, rođacima i prijateljima o tome kako provode vreme. Izbegavajte komentarisanje portala, teorije zavere o poreklu virusa i slično.

Vodite zdrav način života

Obezbedite adekvatan san, uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost. Svakodnevno se krećite ali u skladu sa preporukama lekarske profesije (ne u grupama, ne u oblastima u kojima ima puno ljudi). Izbegavajte alkohol i druge psihoaktivne supstance.

Korisne psihološke strategije za upravljanje stresom i upravljanje krizama

Ne razmišljajte i ne razgovarajte o najstrožim katastrofalnim ishodima. Usredsredite se na ono što možete učiniti da budete dobro i što je korisno za vas i vaše najmilije. Ako ste veoma anksiozni može vam pomoći ako se uključite u ugodne aktivnosti. Gledajte filmove, serije, zanimljive dokumentarne filmove, pročitajte nešto zanimljivo i prijatno, rešavajte misaone zagonetke, igrajte društvene igre. Razgovarajte i o drugim stvarima, planirajte šta ćete raditi nakon završetka izolacije, tako da Covid-19 ne bi trebalo biti jedina tema razgovora.

Ako osetite simptome jakog stresa, kao što su dugotrajni poremećaji spavanja, nemogućnost svakodnevnog sprovođenja i / ili povećana upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, obratite se psihološkoj ili psihijatrijskoj službi za podršku telefonom ili e-poštom. Ako ste ranije posetili psihologa ili psihijatra, pokušajte da se dogovorite da nastavite lečenje putem skajpa ili telefona.

Ministartsvo zdravlja otvorilo je telefonske linije za psihološku pomoć

Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima su: 0800 309 309, kao i posebni telefoni Instituta za mentalno zdravlje: 063 7298260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina) i 063 1751150 ( za osobe starije od 18 godina).

Putem navedenih brojeva telefona stručna lica će savetodavnim radom sa svim zainteresovanim licima (osobama u izolaciji i karantinu, porodicama zaraženih osoba, zdravstvenim radnicima i saradnicima) i pružanjem podrške kao i adekvatnih informacija o načinima prevazilaženja stresa i anksizonosti doprineti očuvanja mentalnog zdravlja u uslovima epidemije i vanrednog stanja – saopštili su iz Ministarstva zdravlja RS.